U stanu je tišina, doduše prekinuta samo jednom kada je zaboravni komšija pritisnuo taster za zvonce umesto tastera za svetlo. Mačka curi po peći. Ranac se pre koji sekund sam od sebe pomerio i namestio, valjda kako mu više odgovara, međutim, nisam čuo ni jedan avion od jutros. Mir je kao da će svet da eksplodira za koji trenutak. Čak se ni dete iz stana iznad ne dere kao da mu deru kožu. Ćuti. Možda su ga najzad odrali. A meni je najzad jasno šta fali na ovoj slici. Odoh da napravim malo jaču kafu. Bez nje svet nije isti.