Super je biti u društvu… Kreneš na posao i (sasvim slučajno?) upadneš među ljude koje prvi put vidiš, ali ih nekako znaš. Nekako su tu u izmaglicama iza zidova svakodnevnog života. Prolaziš kroz taj dim kao izvođač na pozornici. Svetla su mutna, zvuk je negde u daljini. I kako hodaš tako je svetlost nekada jača,…
Category: Razmišljanja
Napisano pre nekoliko godina
Noge vrište od umora Kao kamen preko kog su prehodani mnogi putevi Oči su već skopljene kao urušeni krov koji više ne služi svrsi Ruke su bolne Kao skitnica što gladuje Duša je smežurana kao još neoprana ulica nakon vrelog dana. Na počinak. Sutra će Sunce(?)
Nekoliko razloga zašto se ne nervirati
Uskoro ćeš biti mrtav. Ako BAŠ imaš sreće, u životu ćeš uraditi nešto što će biti važno i nakon 100 godina od danas. Da li je to stvar oko koje se trenutno nerviraš? Nije? – Nemoj. Najvažnije stvari u životu se poboljšaju onog trena kad prestaneš brinuti o njima. Postaneš samouveren kada se prestaneš truditi…